DRAGANA VUKANAC

KRUG
*
Možda je so iskrenula sliku
ili dugi pogledi ravno u oči
ali tvoje je lice mirisom bora
u meni hranilo nedodirnute
delove
disala sam tirkiznu površinu ravnu kao staklo
i tebe kao mir zalaska iza otvorenih vrata
trebamo li jedno drugom
meni nadahnuće
tebi neko da oživiš
sve uglove života
na krugu
možda se naše porodice
mrze oduvek
pa se igramo balkona
možda i umremo na suludi način
da nema trnja
da li bi bilo latica i mirisa
ne znam čega se igramo
nemam pravila ni uputstvo
samo znam da usporavaš
moje spaljene gume
i vraćaš dodir tla pod stopalom.
**
išla sam bosa tvojim
krugom
a kada je hlor sprao so
i dok koža još svlači
planule slojeve
ne prestajem da mislim
dok se zatvaraju vrata
mnogih autobusa
zagledana kroz prozor
ja vidim dva velika ranca
čizme jakog đona
vozove
metro stanice
i makadam
i uzbrdicu
i osvojen vrh
bez zastava
samo osećaj da si u paru trešnjica
na kupastoj torti
i da nije koža ni jezik
već krive linije koje
ljudi nose sa sobom
neke izazivaju pulsiranje
prednjeg dela lobanje
i grčenje
ali oni su slučajno seli
pored mene u autobusu
i viču mi na uho dok ovo pišem
neki nose
ljubičastu svetlost
svuda po koži
i ne znaš kud ideš
jer upijaš zrak
što u tebi pretvori se u zlatan
pa iz celog tela
sabere se u stomaku
i golica.
da li je dodir važan
dok se telo uvija
od prisustva.
***
i ne znam da li je
moć zaboravljanja jača
od moći pamćenja
dok se guraju kao jarčevi na mostu
ne želim da zaboravim
kako je udahnuti
tvoj sav duh
mačku od senke na prvom stablu
kraj vode
u koju čkiljim i ne vidim
i moj majmun od krošnje
i džungla kao prva tajna
ravni pogledi
kroz površine
i osmeh koji okrene u meni piruetu.
kružna površ na kugli
i ti kao kružnica
razlobličili ste
moju ukockanost.
ne znam opet kad
ni tačno gde
ali do tad
sećanje i zaborav neće imati jednaku borbu.