Krovovi, mostovi
i trgovi
bio sam ovde ranije
ne sećam se imena,
kao u snu špil osoba promešan
studentska soba
iz koje bih da te spasim kao iz požara
iako mi je to omiljeno mesto u gradu
sa pogledom na načičkane krovove
priče od betona od života iz sedamdesetih
ostaci mostova i zatureni trgovi
moja želja da ih pokažem nekome
dva oka nisu dovoljna da upiju sve
trebam još jedan par, pravilnog oblika
i šaku taman toliku da se
tuđa oseća velikom kada se drže
ne bih da me grad pogrešno shvati
u trenucima koji oduzimaju dah ja razmišljam
o sendviču
i ni ovo neosećaanje[1] nije loše
samo ne imenom i prezimenom
