ODJEK PRAZNIČNOGA
Ima tih dana
Kada ti se ne ide van
Ti bi pre ostao u krevetu
Kuvano vino pio
Ne, jer voliš da piješ sam
I možda tugu utopiš
Zato, jer ima odjek
Prazničnoga
Vino kuvano
I miris cimeta
U pozadini
Muzika neka
Fina romantična
Ne i patetična
I želja da se
Bude zaljubljen
Ali ti ipak nisi zaljubljen
Zapravo jesi
Ali to zaljubljenstvo
Nema ljudsko ime
Ono je život
I boje
I mirisi
I baš to vino kuvano
Koje odjek prazničnoga ima
Više nego oni
Ljudi koji ulicama prolaze
Obasipaju uvek istim
Pitaju gde ćeš
Godinu dočekati
Ti neki ljudi
Koji ne znaju šta čekaju
Ali slave
Ta neka euforija
Tebi shvatljiva
Ali neprihvatljiva
Da l' zaista veruješ
Da ćeš biti bolji
Da ću biti bolja
Da će nam svima, zaboga,
biti bolje
Ako me zaustaviš
I isto pitaš
Ja svaki put odgovorim
Da ću u krevetu biti
Kuvano vino piti
Jer ima odjek prazničnoga
A ti se smeješ
To ne pokazuješ
Ali u sebi se smeješ
Jer želiš da veruješ
Da će nam biti bolje
Ako razbijemo koju čašu
Na sto se popnemo
Svirače zakitimo
Novcima koje nemamo
Zapravo, baš ti se žališ
Kako nemamo
Ali za svirače se mora imati
To pravilo nalaže
Misliš se
Dok se meni smeješ
Što ne vidim
Ono u šta zapravo
Ni sam nisi siguran
Ali sebe ubeđuješ
Da ću i ja biti bolja
Ako sa vama čaše lomim
One koje nemam
I koje ne želim da imam
Na tim mestima
Sa tim ljudima
Koji se odgovoru smeju
Oni to ne pokazuju
Ali se smeju
I meni je smešno
Evo naglas ću to reći
Kad jeste smešno
Kako živeti ne znaju.
