IVAN ĆOROVIĆ

САД-И-НИКАД

 

Поред пруге пролећу

Мрље сад-и-никад стабала.

Неухватљиво се растапају

Сад-и-никад поља жита

Као златни, слани брегови

Заобљене пучине мора.

 

Чак и да их све видим

Још стотину хиљада пута,

Свака нова удица очију

Увек ће бити сад-и-никад;

Садашњост је трење између

Ишчезлости и предвиђања,

Кликер на врху игле

Изнад стопљене смесе

Ткива и самосвести.

 

Док воз гута плугове,

Разапињем машту

На крхки дрвени костур

Змаја од хартије и одозго,

Кроз сад-и-никад ветар,

Гледам у сопственог

Сад-и-никад себе;

Тек таквим иступањем -

- Као фигура птице која излеће

Из поквареног часовника,

Саопштавајући време

Не кад мора, већ кад хоће -

- Проналазим ослобођење

Од прождирућих откуцаја

Секунде и одјека њене смрти.

 

2015.