STEVAN TATALOVIĆ

Berlin

 

Pokušavam da se setim svih stanica voza

I pokušavam da govorim na stranom jeziku

Sve stvari koje treba da sačuvam od drugih

Uz dim

Ogledala

I specijalne efekte

Kao u pesmi

U stanu filmskih producenata

U kom smo odseli

 

Gde sam jeo nutelu svakog dana

I bacao đubre sa terase u kontejnere za reciklažu

Kada se nisam osećao kao stranac

Već osoba puna ljubavi

Koja plače svako veče u toaletu

Svaki put kada čuje klavir

Koji svira komšinica istočnog porekla

Koja vozi bicikl sa korpom za dete

Onih školskih dana, kada ne prestaje kiša

Koja u Berlinu baš ume da pada

I seća na Skandinaviju u kojoj nikad nisam bio

Ali zamišljam je

Jer čitam Ibzena na srpskom

U starim izdanjima

I potajno se nadam da ću usvojiti deo toga

Pod jastukom