Lutka
Ostavljena
na polici zaborava
Pokušavam
da pogled održim
Iznad
Svih
tih udesa na mom telu
Poznatog
počinioca
Zvezde
mi hlade užarenu unutrašnjost
Odsjaj
se kroz pukotine paučine
Po
plafonu rasipa
Saltom
u nepoznato
Ukloniću
strah
I sebe iz igre
Laguna
Predugo
čekanje mene
Završava
se
Zarobljena
u međuprostoru
Ostajem
bez tebe
Želju
da igde stignem na vreme
Briše
osećaj kraja
Zaboravljaš
data obećanja iz dečakovih dana
O
svojoj devojci-snu
Promena
Samo
u mom koraku raste
Dok
mi ruka nevoljno
Kida
usputne listiće
I
dalje ću osećati šare korala
Na
telu
Pritiskana
tvojim postojanjem
Neobećanim
meni
Samopraznina
Neispunjenost
Zveči
iz tebe
Dok pratiš
Kretanje
usana
Svoje
želje gasiš
Paljenjem
cigare;
Zar
da se napraviš
na
neželjeno biće
Pokušavaš
da me odgurneš
Kažnjavajući
sebe
Nesigurnošću
skamenjenom
u grudima
Nebiranjem
reči
Bliskost
ćeš ispustiti iz ruke
I
tako se odreći
Skupljanja
parčića
Ponovno
vraćanje
Ubija
volju
Koju
zalivaš vodom
Da
bi se pre udavila
U
tvom sazvežđu
Nepoznato
je mesto
U
kome se toplina
Prepliće
sa radošću
San
Naspram mene
Stojiš
U nepoznatom prostoru
Gledam pokrete u mraku
Udišem reči
Seku nepce ali nema krvi
Upitno gledaš
Tvoje najjače oružje ne povređuje
Ne osećam nikakav strah
Dok ruke
Otrovane arsenom ispiram
Ali otrov se sa vodom ne meša
No comments:
Post a Comment