TAMARA FILIPOVIĆ

veze

šuma u sobi

možeš da mu pričaš šta želiš

dok reciklira

stare konfabulacije

sve tvoje pesme plutaju u

međuprostoru

obično pišem sredom

kažeš ali

vode su nadošle

vazduh golica

šuštavo šiblje šikare

savijenodo vlažne zemlje

raspiruješ mi neizvesnost

tako te dugo čekam

tako mi dugo treba da povežem

naše elemente;

u mojoj glavi je jasna slika

soba u šumi

i ti u njoj.

untitled 2

popila sam hladnu kafu

i pojela sendvič

za doručak

sanjala sam

da me šutiraju

u stomak

probudila sam se tužna;

došla mi je žuta maca na vrata

dala sam joj sardinu i

mleko u činijici

koju sam slučajno oborila

u zaokretu

maca je otišla

čitala sam vesti i plakala

sanjala sam

da jedemo tortu

probudila sam se srećna

popila čaj i završila priču

konačno očistila martinke

i oprala kulu sudova

srela sam te na ulici

nisi me video

a ja se nisam trudila

ne sećam se šta sam sanjala

a nisam sigurna

ni da sam se probudila

stalno sam pospana