Na planeti pustinja
Na planeti sam
pustinja.
Nemam cilj, a
nemam odmora.
Imam samo
mogućnost da stojim i da šetam.
Pokušavao sam
da šetam svuda po malo,
i da šetam
puno u jednom smeru.
Nikad ništa
nisam našao.
Ponekad
zamislim da vidim fatamorganu.
Krenem ka njoj
samo da ne bih stajao,
pa me napusti
mašta,
ili me umori
laž,
tad nastavim
da tonem u pesku čekajući.
Kad ne
dočekam,
počnem da
brojim zrnca peska.
Koncentrišem
se da se ne zabrojim,
posle nekog
vremena se uvek zabrojim,
bacim ih
ispred sebe i krenem ispočetka
da ne bih
ponovo čekao.
Živi!
Pronašao sam destruktivnu filozofiju!
Toliko truda
se isplatilo.
Pronašao sam
filozofiju koja kaže
Filozofija je
sranje
Odrastao sam
da bi mi rekla
Postani dete!
Ćutao sam da
bi mi rekla
Pričaj, pričaj
gluposti!
Razmišljao sam
da bi mi rekla
Osećaj!
Tragao sam da
bi mi rekla
Pomiri se!
Ne primećuj!
Paskalovo
zaglupi se
Da bi verovao
Je i zaglupi
se
Da bi živeo
Jer život je
verovanje
Jadnici
Često telo mi
preuzima
Udovoljava
ljudima
Smejući se predvidljivim
šalama
Hvata me grč
oko usana
Sa ljudima ode
i on
Ja se nerviram
Pretim
Ubiću ga
Umesto ljudi
slušam male jadnike
Koji ne čuju
jedni druge
Neslušanjem
kupuju udobnost
Da li im je
udobno
Dok slusaju
zastupnike
Jadnike?
Da li ti je
udobno?
No comments:
Post a Comment