HRISTINA PETROVIĆ

ODJEK PRAZNIČNOGA

 

Ima tih dana

Kada ti se ne ide van

Ti bi pre ostao u krevetu

Kuvano vino pio

Ne, jer voliš da piješ sam

I možda tugu utopiš

Zato, jer ima odjek

Prazničnoga

Vino kuvano

I miris cimeta

U pozadini

Muzika neka

Fina romantična

Ne i patetična

I želja da se

Bude zaljubljen

Ali ti ipak nisi zaljubljen

Zapravo jesi

Ali to zaljubljenstvo

Nema ljudsko ime

Ono je život

I boje

I mirisi

I baš to vino kuvano

Koje odjek prazničnoga ima

Više nego oni

Ljudi koji ulicama prolaze

Obasipaju uvek istim

Pitaju gde ćeš

Godinu dočekati

Ti neki ljudi

Koji ne znaju šta čekaju

Ali slave

Ta neka euforija

Tebi shvatljiva

Ali neprihvatljiva
 

Da l' zaista veruješ

Da ćeš biti bolji

Da ću biti bolja

Da će nam svima, zaboga, biti bolje

Ako me zaustaviš

I isto pitaš

Ja svaki put odgovorim

Da ću u krevetu biti

Kuvano vino piti

Jer ima odjek prazničnoga

A ti se smeješ

To ne pokazuješ

Ali u sebi se smeješ

Jer želiš da veruješ

Da će nam biti bolje

Ako razbijemo koju čašu

Na sto se popnemo

Svirače zakitimo

Novcima koje nemamo

Zapravo, baš ti se žališ

Kako nemamo

Ali za svirače se mora imati

To pravilo nalaže

Misliš se

Dok se meni smeješ

Što ne vidim

Ono u šta zapravo

Ni sam nisi siguran

Ali sebe ubeđuješ

Da ću i ja biti bolja

Ako sa vama čaše lomim

One koje nemam

I koje ne želim da imam

Na tim mestima

Sa tim ljudima

Koji se odgovoru smeju

Oni to ne pokazuju

Ali se smeju

I meni je smešno

Evo naglas ću to reći

Kad jeste smešno

Kako živeti ne znaju.