IVANA KEŠANSKI

Pauk

Ni snovi nisu više samo moji,

našao si novu teritoriju za osvajanje.

Moja podsvest, tvoja saučesnica u provali

pretvorila te je u pauka,

da se lakše provučeš kroz pukotine u javi

i zavladaš senkom mojih misli.

Sanjala sam tebe-pauka

kako, sav crn, između grana

pleteš mrežu od mesečine,

a ja postajem naivni moljac

opčinjen nitima tvoje zamke.

Mogla sam lako da pocepam mrežu,

ali kako da je uništim,

kad je sva treperava i nežna.

„Napravio sam je za tebe“, kažeš mi,

dok je sve čvršće obavijaš oko mene

i ubijaš mogućnost za beg.

Strune tvoje mreže me miluju,

dok mi topiš krila

i svet svodiš na vitraž od delića neba i grana.

„Šta će ti sloboda, kad je zatvor tako udoban?“,

čujem neki glas, liči na moj.

Iza pogleda svih tih očiju pauka

vidim izvesnost i u lucidnosti shvatam

da ne želim da se probudim,

ne još uvek,

i da se ne plašim,

 jer imam protivotrov za tvoj ujed.